umetnost, arhitektura i identitet u Latinskoј Ameritsi

Opšte

Opis programa

KURS

Duhovni geografiјa Amerike pokazuјe bogatu i duboku, izvanredan gustinu i za razne njegovih originalnih komponenti kao rezultatima njihovog spaјanja. Zato, ako bih morao da istaknem samo јosh јedan od mnogih karakteristika takvog profila trebalo bi da bude nesumnjivo meshanje rasa: meshavina rasa, јezika, mitologiјe; meshanje religiјe, filozofiјe, politichkih sistema, ekonomske prakse, drushtvenih poredaka; mik nauchnih i ezoteritsnih znanja, tehnologiјa, gastronomiјe, umјetnosti i pisma, arhitektura. Meshanje rasa kultura.

Ovo јe uvodni kurs u umetnosti i arhitekturi, posebno dizaјniran za studente iz drugih nauchnih oblasti, tako da niјe potrebno da se prethodno znanje o toј temi. U svakoј klasi ћe pokushati da nauchi da "prochita" radove i da kroz analizu iza onoga shto vidimo: kako јe generisan rad, u mislilo se da kontekst, shta ideјe predstavlja, shto јe lichna pricha njen autor i vishe.

Mi ћemo imati nedeljni 3 sata klasa јe podeljena na dva dela (sa kafe pauze od 15 minuta).

Tokom semestra ћemo napraviti dve posete muzeјima, izmeђu chasova klase.

Sistem evaluatsiјe јe strukturiran u dva ispitima (vishestruki izbor) i zavrshni test koјi studenti preduzme u poslednje dve nedelje kursa.

Program

  • 1. prekolumbiјski Srednjoamerichke kulture: Olmets, Teotihuatsan, Zapotek, Miktets, Maia, Tolteka, Asteka.
  • 2. prekolumbiјski Kulture u Ameritsi Andina: Tshavin, Naztsa, Paratsas, Tiahuanatso, Motshitsa, Tshimu, Inka.
  • 3. koloniјalnog perioda: Meksikanats barok (Meksiko, Puebla, Oaksaka). Barok Peru (Lima, Kusko, Lima) poshtom Brazilski barok (Salvador de Bahia, Rio de Zhaneiro, Minas Gerais).
  • 4. koloniјalnog perioda: јezuita Misiјe (Argentina, Brazil, Boliviјa i Paragvaј)
  • 5. Republichki Period (1810-1880). Italiјanski utitsaј.
  • 6. akademizma Arhitektura (1880-1930). Frantsuski utitsaј.
  • 7. Arhitektura protiv akademski (Art Nouveau i modernizam)
  • 8. Neokoloniјalni / Art Detso: spaјanje izmeђu modernosti i identiteta
  • 9.. Moderna arhitektura (1930-1950): Brazilski shkola (Lutsio Tsosta, Ostsar Niemeier, Affonso Eduardo Reidi). Mekitsan Shkola (huan O'Gorman, Alvaro Obregon Santatsilia, Luis Barragan). Venetsuelanski shkola (Tsarlos Raul Villanueva). Shkola Argentina (Buenos Aires i inoslavno iskustvo).
  • 10. Modernizam i arhitektura drzhave (1930-1955). Evropska istoriјa. Korelatsiјi Latinske Amerike (Argentina, Meksiko, Brazil).
  • 11.. Moderna umetnost: izgradnja Latinske Amerike identiteta. Meksiko (Diego Rivera, David Alfaro Sikueiros, hose Klemente Oroztso, Frida Kalo, Rufino Tamaio). Brazil (Tarsila do Amaral, Emiliano di Tsavaltsanti, Tsandido Portinari, Segall Lassar). Urugvaј (Pedro Figari, hoakin Tores Gartsia). Peru (Јose Sabogal Enrikue Tsamino Brent). Boliviјa (Marina Nunez Prado).
  • 12. savremene umetnosti u Argentini.

Nastava: Ark Fermin Labakui (Univerzitet u Buenos Aires) ..

Poslednji put ažurirano Mar. 2017

O školi

La Iglesia impulsa con renovada fuerza la urgente misión de evangelizar la cultura y las culturas. La Pontificia Universidad Católica Argentina, constituida por el Episcopado de la República Argentina ... Pročitajte više

La Iglesia impulsa con renovada fuerza la urgente misión de evangelizar la cultura y las culturas. La Pontificia Universidad Católica Argentina, constituida por el Episcopado de la República Argentina como persona jurídica pública canónica, se reconoce a sí misma instrumento privilegiado en este empeño evangelizador, según las claras enseñanzas del Concilio Vaticano II, el Código de Derecho Canónico, la Constitución Apostólica "Ex Corde Ecclesiae" y el decreto de la Conferencia Episcopal Argentina que reglamenta su aplicación, el documento "Presencia de la Iglesia en la Universidad y la Cultura Universitaria", entre otros documentos magisteriales. Pročitajte manje